A Gdije su ti Krila – Teodora Zoric

Description

Promišljanja jedne ne tako obične devojke, žene, duše…

Ja sam Teodora i volim da me ljudi smatraju ludom, kada čuju šta ću sve ostvariti. Rođena sam 28.7.2003. godine (sigurno su padale knjige, ili nešto slično, pretpostavljam puno gore od kiše). Imam 17 godina, ali kažu da one nisu toliko važne kad progovoriš. Trenutno živim u Banjaluci. Duša mi, ako neko pita, stoji na molu preko puta Piazze Unite i vjerovatno gleda u More (nisam je provjeravala, voli slobodu), ne zato što je luda, već zato što voli.

Snovi, da ih izvinite (ovo je zato što sam pohlepna, sebična i gladna za te snove, ali samo za njih), odmakli su daleko i sudeći po koracima koje nisu ostavili, kriju se u sijenci neke od londonskih katedrala. Čitaju knjige koje još nisam napisala i povremeno prljaju pantalone na Trafalgar Skveru. Ali naći ćemo se mi.

Završila sam osnovnu školu Georgi Stojkov Rakovski u istom gradu, gdje sam prvi put čula da treba da pišem skladnije svojim godinama. Najljepši kompliment do danas. Idem u medicinsku školu, ali sve što imam sa medicinom nalazi se na klinici dječije onkologije i zove se Ljubav.

Od kada pišem?

Nije mnogo vremena prošlo, otkada sam osetila da u meni stoji rupa koju treba popuniti, ali ne i zatvoriti. Period kada sam, otprilike, naučila sva slova, a moja duša odlučila da svakodnevno ispada na papir i ostavlja velike tragove.
Sve je rečeno, a nikada neće biti sve rečeno.

Ovo je to. Tišina. Prvi listovi između korica. Sada mogu da nastavim.