Šta su mi knjige dobro donele

Obožavam knjige! One su oduvek bile važan deo mog života, obeležile su ga i učinile boljim i lepšim na više životnih polja. One su moji najbolji prijatelji, učitelji, utešitelji i iscelitelji.

Čitanje je moj najdraži hedonistički ritual. Trenuci kada čitam su vreme koje odvajam samo za sebe. Najviše volim jutra kada uz neizostavnu kaficu pročitam barem nekoliko stranica knjige. To mi pruža neverovatno zadovoljstvo i osećaj da sam uradila nešto dobro za sebe. Kada tako započnem jutro, dan mi bude lepši.

Otkrivanje

Odrastala sam u vremenu kada se deci nisu ispunjavale baš sve želje i prohtevi. To vreme je imalo svoju draž. Ono što smo dobijali, više smo cenili, a i iščekivanje je bilo slađe. Moje najveće želje bile su knjige. Sigurna sam da su mnogi od vas na svojim policama imali onu žutu riznicu čika Jovinih pesma koje smo svi znali naizust, zatim knjigu koja je bila Google našeg detinjstva “1000 zašto 1000 zato” i neizostavne Andersenove bajke. 

Školska i Gradska biblioteka za mene su bila mesta gde su mi se otkrivali novi svetovi. Znala sam da se lutam među policama i potpuno izgubim pojam o vremenu dok ne odaberem knjige koje ću čitati naredne dve nedelje koliko je bio rok za zadržavanje istih. “Hajdi” Johane Špiri i slikovnice o Maji bile su mi omiljene. 

Imam stariju sestru i sećam se njenih suza dok je čitala knjigu “Dečaci Pavlove ulice” Ferenc Molnara. Nisam se smirila dok je nisam krišom pročitala, iako sam bila premala za tu tugu koju sam doživela. Volela sam lektire, pogotovo emotivne. Još uvek osećam dečiju bol čitanja knjige “Bela Griva “Rene Gijoa. Školske dane obeležili su mi “Hajduci” Branislava Nušića, “Družina Pere Kvržice” Mate Lovraka, “Družina Sinji Galeb” Tone Seliškara, “Orlovi rano lete” Branka Ćopića i “Mali princ” Antoan de Sent Egziperija.

Da su u moje vreme bili pisci i dela kao što su Jasminka Petrović “Leto kada sam naučila da letim”,  “Sve je u redu” i Uroš Petrović “Zagonetna potraga” i “Neko se uselio u onu staru vilu”, gde bi kraj mojoj sreći bio. Zato se trudim da tu ljubav prema knjigama prenesem svojoj deci i svojim učenicima jer je odrastanje uz njih maštovitije i lepše.

Usmeravanje

Kada deca dođu u pubertetski period, roditelji počinju da gube uticajnu moć i tada su najbolji saveznici za usmeravanje dece, knjige. Sećam se koliko je snažno na mene uticala knjiga “ Mi deca sa stanice Zoo” Kristijane F. Bila sam šokirana Kristijaninom ispovešću i sudbinom. U jedno sam bila sigurna: Droga nikada neće biti u mojoj blizini! Šta više poželeti detetu od ove spoznaje.

Jedno vreme bila sam zaluđena detektivskim romanima Agate Kristi, a onda i ljubavnim romanima Mir-Jam “Nepobedivo srce”, “Ranjeni orao” i “Greh njene mame”. Na sreću, gimnazijska lektira postavila mi je standarde koji su vremenom samo rasli i nadograđivali se. 

Izdvojila bih knjige: Dante “Pakao”, Tolstoj “Ana Karenjina”, Borisav Stanković “Koštana” i “Nečista krv”, Ivo Andrić “Na Drini ćuprija”, Hemingvej “Starac i more”, Miloš Crnjanski “Seobe”, Dobrica Ćosić “Koreni”, Šekspir “Hamlet”, Dostojevski “Zločin i kazna”, “Braća Karamazovi” i Čehov pripovetke.

Sazrevanje

Nakon gimnazijskih dana, usledili su fakultetski. Tada je “vosak još uvek vruć” i duša se lakše oblikuje. Ovo vreme sa sobom je donelo više obaveza, ali i otključalo nove potencijale. Studije srpskog jezika i književnosti doprinele su tome da učim ono što zaista volim i da čitam. I to puno. Kada pomislim na to vreme, prva asocijacija mi je knjiga Tomasa Mana “Čarobni Breg”. Sećam se kako mi se tada otvorio jedan potpuno novi način pogleda na svet. Jednako snažan doživljaj ostavile su mi knjige Meše Selimovića “Tvrđava” i “Derviš i smrt”, Ive Andrića “Znakovi pored puta”, Kafka “Proces”, Alber Kami “Stranac”  Mihail Bulgakov “Majstor i Margarita” i knjiga koja je obeležila moje sazrevanje i buđenje Justejn Gorder “Sofijin svet”.

Mir

A onda me je stigao život i sve obaveze, brige i stres koje nosi sa sobom. Porodica, deca i posao desili su se prirodno i željeno, ali uneli su u moju dušu užurbanost, rasejanost i nemir.  Jedno od najvažnijih iskustava koje su mi knjige donele osećaj je smirenosti. Čitanje je moja meditacija. Opušta me, odmara i fizički i mentalno. Nakon napornog i stresnog dana na poslu, dovoljno mi je da sa ušuškam u svoj kutak i pročitam nekoliko stranica uz šolju kafe ili čaja i sav stres jednostavno nestaje. 

Ali u jednoj stvari moram biti jasna. Dok su mi deca bila jako mala, bila sam previše rasejana i umorna da bih čitala kao obično. Dešavalo se da mesecima ne pomislim na knjigu, a kamoli, da je pročitam. Mame će me razumeti. Tada sam se opuštala čitanjem knjiga Mirjane Bobić Mojsilović “Azbuka moga života”, “Tvoj sam”, Srce moje”, “Dnevnik srpske domaćice”, Marije Jovanović “Spletkarenje sa sopstvenom dušom”, “Dovoljan razlog” i Gordane Kuić “Cvat lipe na Balkanu”, “Miris kiše na Balkanu”.

Maštanje

Pored toga što me umiruju, knjige raspaljuju moju maštu koja me odvodi u svetove u kojima je sve moguće, u kojima sve nestaje i sve postaje. Dok čitam, mogu da budem šta god poželim i gde god poželim, a da se ne pomerim iz svoje udobne fotelje. Nova čitalačka iskustva razvila su moju maštu i kreativnost, i to me je, pored želje da širim ljubav prema knjigama, i dovelo do ideje o pisanju book bloga.

Za raspaljivanje mašte i putovanje u druge krajeve predlažem sledeće knjige: Karl Luis Safon “Senka vetra”, Haled Hoseini “Lovac na zmajeve”, “Hiljadu čudesnih sunaca”, Orhan Pamuk “Muzej nevinosti”, “Zovem se crveno”, Olja Savićevićević Ivančević “Adio, kauboju”, Ante Tomić “Čudo u Poskokovoj Dragi”, Miodrag Majić “Deca zla”, Dejan Tiago-Stanković “Estoril” i Srđan Valjarević “Komo”.

Znanje

Obožavam biografije i autobiografije. Čitanje o životu i radu uspešnih ljudi omogućava mi da razumem i naučim kako se oni suočavaju sa izazovima i kako postižu uspeh. Tako svako od njih postaje moj lični sagovornik i savetnik, a to je zaista neverovatna privilegija. 

Izvojila bih pre svega “Sa pašnjaka do naučenjaka” i “Život i delo” Mihajla Pupina, Nušić “Autobiografija”, Tesla “Moji izumi” i divnu Miru Furlan “Voli me više od svega na svijetu”. Na mene su snažan utisak ostavile i autobiografije “Obrazovana” Tare Vestover, “Zelena svetla” Matthew McConaughey i “Moja ljubavna priča” Tine Turner.

Mudrost

Nova iskustva i saznanja stečena čitanjem utiču na moje sagledavanje stvarnosti iz različitih perspektiva, a samim tim omogućuju mi da razmišljam na nove i kreativne načine, formiram svoje mišljenje o svetu oko sebe i tako se razvijam kao osoba. 

Moj svet se pomerio kada sam otkrila Haruki Murakamija. Počelo je na fakultetu sa knjigom “Norveška šuma”, a nastavilo se sa “Južno od granice, zapadno od sunca” i “Sputnik ljubav”. Neke od knjiga koje nas trajno menjaju su i Paulo Koeljo “Alhemičar”, “Divlje guske” Julijane Adamović, Semezdin Mehmedinović “Memed, crvena bandana i pahuljica”, Slavenka Drakulić “Nevidljiva žena i druge priće”, Milica Vučković “Smrtni ishod atletskih povreda”, Lana Bastašić “Uhvati zeca”, Đorđe Lebović “Semper Idem” i Miljenko Jergović “Dvori od oraha” i “Selidba”.

Koncentracija

Čitanje mi poboljšava koncentraciju. Budući da često imam glavu prepunu misli, knjige mi pomažu da se usredredim na sadašnji trenutak, da se fokusiram na ono što čitam, a da mi sve ostale misli jednostavno nestanu. Za fokusiranost je, naravno, potrebna vežba i zato savetujem čitanje barem dve – tri stranice dnevno, ali svaki dan, i to će sigurno pomoći da čitanje postane navika i odlična vežba koncentracije. 

Knjige koje su me naučile puno toga, ne samo o tome kako da upravljam svojim mislima i budem skoncentrisana, nego i o sebi su Džozef Marfi “Moć podsvesti”, Ester i Džeri Hiks “Traži i dobićeš”, dr Džo Dispenca “Placebo ste vi” i knjige Robina Šarme.

Zabava

U današnje vreme kada je tehnologija omogućila instant zabavu i lučenje – endorfina, još je veći izazov posegnuti za knjigom. Ali smejanje uz knjigu za mene je najslađe smejanje. Neke od knjiga koje će vas razgaliti i nasmejati od srca su Jelica Greganović “Osmeh za svaki dan”, Jelica Greganović i Gorica Nešović “Priči nikad kraja”

Uteha

Knjige su mi pomagale u teškim životnim situacijama. A bilo ih je, nažalost. Čitajući o iskustvima drugih ljudi nakon gubitaka voljenih osoba, neuspeha, razilazaka i bolesti, pronalazila sam savete, utehu i osećaj da ni u jednoj tugi nisam sama. Knjigu “Putovanje duše” dr Majkla Njutna čitala sam više puta i zaista mi je pomogla.

Rast

Knjige i pisanje preporuka knjiga na društvenim mrežama, dovelo me do novih poznanstava sa divnim ljudima, autorima i knjigoljupcima, i samim tim učinilo da se osećam fenomenalno i svrsishodno, ispunilo me i učinilo srećnijom. Uostalom, dovelo me i do vas, dragi moji knjigoljupci, koji čitate ovaj tekst, i sigurna sam da je ovo početak jedne lepe priče u kojoj nas povezuje ne samo jezik koji govorimo, nego još puno toga zajedničkog.

Čitajte s radošću,

Vaša Tatjana

Tatjana Kožul, profesorka srpskog jezika i književnosti i autorka bloga “Tatjanin svet knjiga”.