Razgovor sa Anom Atanaskovic

Ana Atanasković, knjizevnica i novinarka ciji romani se bave istorijskim ličnostima i njihovim ljubavima, razgovarala je sa nama povodom izdavanja njene knjige “My Love Nikola Tesla” za YU Biblioteka koji ce biti promovisan na americkom trzistu. YU Biblioteka je mlada izdavacka kuca u Americi, koja se bavi iskljucivo prevodjenjem i izdavanjem knjiga sa prostora bivse Jugoslavije. 

Ana iza sebe ima tri romana, koja su, za ne poverovati, otkucani na pisaćoj mašini. “Beogradske majske priče”, “Duet duša”, “Jelena Anžujska” samo su neki od romana ove savremene srpske spisateljice koja svoju ljubav prema sopstvenim likovima ponosno ističe, navodeći za svoj roman “Moja ljubav Nikola Tesla” da je posvećen čoveku kojeg iskreno voli i za koji se nada da će zajedno čitati u smrti. 

YU- Kada ste prvi put osetili želju da postanete pisac? 

AA – U srednjoj školi sam na kontrolnom eseju iz engleskog jezika napisala da želim da odem u Beograd i tamo postanem pisac. Podsvesno, želja je iz detinjstva, jer sam najlepše trenutke u tom periodu doživela sa ocem koji me je podučavao stilu, književnosti, matematici i astronomiji. Studirajući engleski jezik i književnost više sam volela književne predmete – to sam osvestila kasnije, tada nisam razmišljala o analizama, mada sam u pauzama između predavanja pisala pesme (a prvu književnu nagradu sam dobila u osnovnoj školi). Onda sam tokom nekoliko godina posle diplomiranja sve to “zaboravila”, ali kada život nekog predodredi za određenu ulogu, ona mora da se ispolji kad-tad, te sam, posle jednog susreta sa devojkom koja je objavila knjigu, 2005. odlučila da i ja to uradim. To je bila zbirka priča i izašla je iz štampe 2006. godine.

YU – Ko su vaši literarni uzori I zašto baš oni?

AA – Ne mogu reći da imam uzore, ali sam volela mnoge pisce. Otac me je učio stilu uz pomoć rečenica Dobrice Ćosiča, kasnije sam otkrila englesku književnost (Henri Filding, Lorens Stern, Džon Milton, ne mogu da izdvojim, divim se celokupnoj anglosaksonskoj kulturi), poezija Vaska Pope je “razbila” moj svet i hvala joj na tome. Moje srce je kucalo i za istorijske romane Aleksandra Dime. Najbolja knjiga napisana na našem jeziku je “Derviš i smrt” Meše Selimovića a u svetskoj književnosti na pijedestalu su “Braća Karamazovi” Dostojevskog. No, sve su to ljubavi, ne uzori a već dugo idem putem autentičnosti – čitam samo non-fiction literaturu, uglavnom vezanu za ono o čemu pišem. Važno je svetu ponuditi svoj glas – bio to vapaj ili smeh, ali da bude autentičan.

YU – Da li je Ljubav Vaša najveća inspiracija? 

AA – Moj sajt se zove “Samo voli”. Duboko verujem da bi svako trebalo da radi ono što voli, bude sa ljudima koje voli i bira događaje u kojima može da daje i otkriva ljubav. Ona je pokretač i uzročnik svega, od nje sve postaje i sve proizilazi. 

YU – Na koji način se Vaše heorine razlikuju od heorina iz klasične svetske književnosti? 

AA – Možda jer ih stvaram iz “trojstva” – istražujem istorijski lik (ili tražim činjenice za izmišljeni lik), dajem im deo svoje duše (često i preživljavam nešto slično ili mi “dolaze” znakovi iz jonosfere kada uđem u polje informacija o nekoj osobi i osluškujem duhovni svet (opet preko znakova)). Težim da kada pišem budem tačna, da se držim raspoloživih informacija, ali osluškujem i područja intuicije. Ne podilazim čitaocima a trudim se da ne pređem ni u patetiku no put je dosledan – preneti emociju. 

YU – Da li su glavni likovi Vašeg romana, “Moja Ljubav Nikola Tesla”, Ketrin i Tesla ili je glavni “lik” sama Ljubav? 

AA – Može se reći da je roman posvećen ljubavi koju je Ketrin gajila prema Tesli i za koju verujem da je vanvremena i dalje živa. 

YU – Da li smatrate da je žena, koja je na tako dubok način volela i razumela Teslu, i sama u sebi posedovala tračak genijalnosti koju je on posedovao?

AA – Ona je bila i ostala značajna na jedan drugi način – privrženošću, iskrenošću, otvorenošću i dugotrajnom naklonošću koja je prevazišla mnoge izazove pokazala je da je pravi pandan genijalnosti kosmička osećajnost. Ljudi zamišljaju da je genija morala najviše da voli žena koja je uspešna, koja je izumiteljka, naučnica ili nešto slično. Ne. Bilo je dovoljno da to bude žena koja mu je davala svoje srce i pažnju, i dok je živela i posle smrti.

YU –  Da li bi Teslina sudbina I život bili drugačiji da je za ženu imao Ketrin Džonson? 

AA – Svakodnevni život da ali njegova sudbina ne, jer ona je išla svojim putem, nezavisna od drugih ljudi. On je imao misiju.

YU – Da li mislite da je platonska ljubav koja traje celog života, uzvišeniji oblik ljubavi od one koja se svodi na ostvarenu fizičku vezu? 

AA – Mislim da je svaka ljubav, pa i prema maslačku u livadi, bitna. Važno ju je davati, nije potrebno upoređivati ih. Ima ko o tome sudi, a On sudi samo “po srcu”.

YU – Tesla se nikada nije ženio i umro je sam. Da li je, po Vama, razlog to što je i on voleo Ketrin, ženu koju nikada nije mogao da ima? 

AA – On je Ketrin voleo kao prijateljicu i kao ženu koja je uspela najviše da mu priđe, kao deo neobične porodice koju u SAD-u nije imao. Nije pokazivao druge vrste naklonosti. No, mislim da su oni u etru sada zajedno.

YU – Mnogi Vaši romani se bave istorijskim ličnostima i njihovim ljubavima. Da li mislite da je za razumevanje istorijskih događaja i istorije važno razumeti intimu, ljubavi, želje i strasti, jednom rečju – ljudsku stranu istorijskih ličnosti koje su uticale na te događaje? 

AA – Odlično ste to primetili – upravo se time bavim. Istoriju bi trebalo pisati na novi način – ne samo kao niz događaja, nego i kroz događaje iz svakodnevnog života, izazove, nedoumice, teskobe i sreće, intimu, želje i strasti. Istorija je skup činjenica o materijalnoj realnosti, ali ne postoji samo ona.

YU –  Koliko Vam znači da se Vaša priča o ljubavi između Ketrin Džonson i Nikole Tesle promoviše i prodaje baš tamo, u Americi, gde su njih dvoje i živeli i gde se celo to njihovo prijateljstvo razvijalo?

AA – To je bila moja velika želja! Neizmerno sam srećna! Moj roman je o jednoj Amerikanki i o čoveku kome je Amerika pružila sve uslove da stvori genijalne izume. Tokom istraživanja za roman najlepše iskustvo sam imala upravo tamo – od Univerziteta u Delaveru do biblioteka u Njujorku, Vašingtonu i Filadelfiji. Napisala sam roman u anglosaksonskom stilu, promenivši i svoj način pisanja da bi rečenice bile autentične (ne govore isto srednjevekovna kraljica u Srbiji i američka dama sa kraja 19. veka). Srećom te u sebi nosim osećaj za engleski jezik i strukturu njegove rečenice, jer sam ga studirala. Mnogo se radujem što će ovo moje delo doći do publike koja čita na engleskom.

YU –  Da li će Vaša knjiga biti iznenađenje i za čitaoce koji će uskoro imati priliku da Vašu knjigu kupe na sajtu Yu Bibilioteke, kako na srpskom tako i na engleskom jeziku, i čitaju je i u Americi? Koliko su ljudi u Americi upoznati sa ovom drugom stranom Teslinog života i koliko im je poznata Ketrin Džonson kao istorijska ličnost? 

AA – Mislim da nije mnogo poznata i da upravo tu leži moć ove knjige – i u Americi će doneti nešto novo. Poznati su njen suprug i sin (Robert i Oven Džonson), ali niko do sada u celom svetu nije pisao o njoj.